Nedelja

Nedelja je.
Snovi su danas nekako tanji, meksi, providni...
Realnost je toliko nerealna i apstraktna da se zapitam da li je ovo stvarnost ili san.


Jutros se srce moje malo probudilo prilicno rano, valjda negde oko dva, taman da ne zakasni u radnju po poslednji primerak Novosti.
Kafica, pa internet, pa internet, pa internet.... pa kafica.
Moj kum, ujedno i cimer je danas prilicno vredan. Evo uzeo je oprati neko sudje koje vec tri sedmice uspjesno stoji neoprano sve sa ostacima hrane u njemu, kada ga covjek pogleda prosto mu srce zaigra od miline i neka toplina ga pocne prozimati.... buahahaha pa on je veca ljencuga cak i od mene, ahahahaha!

Moja dobra majka me jutros probudila i obradovala vescu da moj vredni Rodjak krece iz mog rodnog mesta sa toplim doruckom za sirote studente, znajući njega bio sam siguran da je tu za sat ili sat i po, sav sretan sam narendao glavicu kupusa, zacinio sve sa kiselinom, uljem, biberom, soli i secerom, po omiljenom receptu mog Kuma, i cekao dorucak, i cekao, i cekao, i cekao... sada je oko 17h i jos cekam, Rodjak je javio da stize za sat, toliko o dorucku....
Nedelja je.... lepsa je od prosle, mozda zato sto sam se prosle nedelje zaboravio umit....